Актуелност немачко-француског плана за решавање косовске кризе изгледа да улази у терминалну фазу.

Одлагање неизбежног се ипак више не може одлагати. Kристално јасна дилема споразум са Албанцима на Kосову или одбијане истог може Србију дугорочно одвести на два пута, на српском руководству је да изабере који.

Вагање између емоција и реал-политике се симулира хипотетичким одласком на изборе, који нажалост неће решити ништа, јер и да дође нова власт, опет је чека иста дилема, тачније одлука.

Странке десног центра су сложне да око Kосова не може бити компромиса, али не нуде алтернативу. Србија је опасно зависна од директних страних инвестиција и кредита.

Заветници, Двери и Нови ДСС на ванредним изборима би себи подигли рејтинг, али суштински се опет не би ништа променило. Време за српску неутралност је изгледа исцурело. Питање је само коме ће на крају допасти врућ кромпир.

Тема око нових ванредних парламентарних избора покренута је недавно после сукоба између коалиционих партнера СНС и СПС, због наводне несолидарности СПС-а око косовске политике Владе Србије.

Ако Србија одбије да да сагласност да Kосово добије столицу у УН врло лако се може десити да емоције платимо џепом.